021-301-85-27 / 062 18-19-114 kristiano.ns.23@gmail.com

Pola veka interneta – pravljen da uništi SSSR

Pre tačno pedeset godina, 29. oktobra 1969. dva udaljena računara razmenila su poruku i tako je nastao internet. Kakva je uloga SSSR-a i gde su danas ljudi koji su ga smislili i napravili?

Prapočetak interneta vezan je za sovjetski satelit Sputnjik koji je lansiran 4. Oktobra 1957.

U strahu da će SSSR imati apsolutnu premoć u svemiru, odakle će moći da uništi komandni centar svake protivničke vojske, američka vlada donosi odluku da decentralizuje sistem odbrane kako bi u slučaju napada mogli da odgovore sa nekog od rezervnih komandnih mesta.
februaru 1958. Formira se DARPA ( Defense Advanced Research Projects Agency) odnosno Agenciju za napredne odbrambene istraživačke projekte. Rađa se ideja da se povežu kompjuteri na različitim krajevima SAD preko kojih bi se komandovalo vojskom.
Taj projekat dobija ime ARPANET i delegira se američkim univerzitetima.
avgustu 1962. Džozef Liklajder, psiholog i kompjuterski stručnjak sa bostonskog MIT-a prvi put kolegama ukazuje na mogući društveni uticaj povezanih kompjutera i to naziva Galaktičkom mrežom (Galactic Network).
Tokom 1961. Leonard Klajnrok sa MIT-ja osmišljava teoriju komutacije paketa za prenos podataka što je otvorilo put za povezivanje računara.
U septembru 1969. postavljena su prva dva kompjutera koja mogu da komuniciraju paketima podataka u laboratorijama univerziteta Stanford i Kalifornija (UCLA). Leonard Klajnrok upravlja laboratorijom u Kaliforniji. Koriste SDS Sigma 7 računar.
29. oktobra 1969. u 22:30 profesor Klajnrok i njegov student Čarli Klajn spremni su da pošalju prvu poruku kompjuteru koji je udaljen 500 kilometara od njih na univerzitetu Stanford. Telefonom pozivaju Bila Divala koji se nalazi na drugoj strani kako bi pratili eksperiment.
Namera je da prva poruka bude LOG IN. Klajn ukucava slovo L i pita Divala da li ga vidi. Dival potvrđuje da mu se L ispisalo na ekranu. Potom Klajn ukucava O, a Dival potvrđuje da vidi i O. Klajn kuca G, ali im veza puca. Klajnrok će kasnije govoriti da u tome ima dosta simbolike jer LO može da se razume i kao „lo and behold“, fraza koja na engleskom jeziku znači „pratite pažljivo“.
U narednom pokušaju iste večeri poruka stiže bez problema i to se smatra prvom uspešnom komunikacijom dva udaljena računara ikada.
Do decembra 1969. na sistem su povezana još dva računara, na univerzitetima u Juti i Santa Barbari u Kaliforniji.
Sve do 1980. internet je imao tek 100 nodova (čvorova ili krajeva) na američkim univerzitetima. Već 1984.  ih je više od 1,000, a prvi milion hostova dostignut je 1993. Danas ih je oko milijardu uz više od pedeset milijardi povezanih uređaja.
Tokom sedamdesetih Vinton Serf i Bob Kan razvili su TCP/IP jedinstveni protokol za razmenu podataka između kompjuterskih čvorišta. Prvog januara 1983. svi računari koji ne koriste TCP/IP isključeni su sa mreže i Vinton Serf smatra da je to pravi rođendan interneta.
Računarski inženjer Rej Tomlinson je 1971. napisao program za razmenu ličnih poruka pomoću kompjutera. S jedne strane bilo je ime korisnika, a sa druge adresa računara na koji se poruka šalje. Između je stavio znak @ (et) budući da je to bilo jedna od najređe korišćenih tipki na tastaturi.
Britanski fizičar Tim Berners Li je 1989. koji je tada radio u CERN-ovim laboratorijama u Švajcarskoj osmislio princip hiperteksta i World Wide Web koncept. Tokom devedesetih u vreme najveće ekspanzije interneta mnogi su poistovećivali „veb“ servis sa internetom.
Prvi vebsajt i dalje stoji na mreži. 
Internet je, zapravo, skraćenica od internetvorking što bi se moglo prevesti kao „među umrežavanje“.
Svi akteri prve razmene podataka i danas su živi i okupiće se na konferenciji posvećenoj jubileju interneta na UKLA (UCLA), 29. oktobra 2019. 
Suprotno verovanju internet nije beskonačan. Ima svoje krajeve, poput ove poslednje internet stranice.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *