021-301-85-27 / 062 18-19-114 kristiano.ns.23@gmail.com
Dog On The Phone With A Can

Mnogo pričamo a malo razgovaramo

Mnogo pričamo a malo razgovaramo. Očekujemo, a ne pružamo. Dajemo se, ali se ne prepuštamo. Zahtevamo da nam emotivno bude vraćeno – al sa kamatom, materijalno delimo – al samo na revers. Pokvasimo se, ali samo do zglobova. Pustimo se, ali samo do iza ćoška. Tela se trljaju, ali retko ko vodi ljubav. Svršavaju, a niko ne doživljava vrhunac. Žive zajedno, ali ne žive zajedništvo.

Ljubav je lepa. Ali kad vremenom prestane dopamin u krvotok da luči, zahteva od nas da odlučimo. Tada je potrebno nešto konkretnije od hormona. Kad prestane da nas vozi na hemiji, zahteva od nas da stanemo i presečemo. Da shvatimo da više nije dovoljno samo držanje za ruke, već i dodavanje ruke kad zatreba. Da više nije dovoljno spavati pored nekog, već i snivati iste snove. Da nije dovojno samo želeti najbolje za osobu koju volimo, već i podržati je u onome što ona misli da je najbolje za nju.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *